pixelpixel
pixelpixel
pixelpixel
pixel
pixel
pixel
O BRODU
RIBOLOV
PRIČE IZ RIBOLOVA
O MORU
APARTMANI
KNJIGE
OSTALO

RIBOLOV


TRAŽI

APARTMANI

 


 

pixel

VERTICAL JIGGING


 

Nakon instant kave, juhe iz kesice, brze hrane i usporene probave, stigao je vertical jigging. Ribolovna tehnika u skladu s vremenom u kojem živimo. Tu je da omogući svakome da uhvati nabolje komade što plivaju morem, bez velikog znanja, bez dugogodišnjeg upoznavanja mora, riba, prehrambenih navika, migracija i sličnih sitnica. Nema lova ješke, održavanja, sluzi i krvi po brodu. Tko ima vrimena s tim se zamarat!? Ma brate, samo izaberi jig iz kolekcije, pusti ga da pleše, poteži gori, doli, namataj, puštaj... riba će već doć! Dopizdit ćeš joj i ubit će se od muke!
Ma... je li baš tako!?
 

Pogledavši onih nekoliko lijepo napravljenih filmića na internetu, svakome upravo to padne na pamet. Ribolovci izvlače zubace kao na traci, prethodno mahnuvši nekoliko puta štapom. Ne bi da je čarobni štapić! Nevjerovatni marketing instant tehnike! Baš u skladu s vremenom i nije čudno što je baš internet pravi medij za jigging religiju! Nema tko se nije zainteresirao za ovu tehniku. Svi su se inficirali! Takvi smo, takva nam je priroda. Uvik bi priskakali stepenice, nemamo strpljenja i čemu ne priznat, strahovito pohlepni. Da, da... ljudska pohlepa vrti kuglu, a ne tamo neke kozmičke sile. Dobro su tvorci jigginga proučili psihologiju čovika, puno bolje nego utjecaj jiga na ribu. A na ješku od pohlepe čovik uvik zaguca. Tako ga je i jig zaganča!

 

Moram jednu stvar priznat. Kad uzmete torbicu s jigovima (posebno za njih napravljenu), pa kad ih pogledate, stvarno nema lipših varalica. Koje boje,

 

oblici, kombinacije, gramaža! Ne znaš za koju bi se odlučio. Kad ti pogled padne na onu veliku oštru udicu šta bahato visi na komadu traine, odma se naježiš. Zamisliš se kako izvlačiš neman svog života. Pogled od kojeg ti kralježnicom prođe orgazmička ugoda, tim veća što si dalje od mora.

A štap? Lipi mali moćni štap pršti od libri, velika sjajna mašina s neviđenim omjerom, a na njoj jaka upredenica, fluorokarbon, pa zogulin na kojeg bi moga obisit kip Grgura Ninskog... sve lipe, sjajne, predimenzionirane stvari. Toliko to lipo i moćno izgleda, da je bolje bit vertikalni kolekcionar nego taj pribor topit u more, jer nije baš jeftin. Moga bi izgubit koji jig!

 

Vertikalni je drmež zadnjih miseci oživija jedno već zaboravljeno hodočašće, a to je odlazak u Trst. Naši trgovci nisu naučili riskirat, pa su se pripali da će propast ostane li im desetak jigova na zalihi i zato hrvatskom jiggeru valja krenut priko grane. A u Trstu jigova koliko hoćeš, štapova kakvih poželiš, jiggerskih kapa, majica, rukavica, điletina, sve osim jednog!? Fali još jedna stvarčica, naravno u skladu s vrimenom. Fali neki robotić, metalna kašetica s jednom ili dvi mehaničke ruke i scart priključkom, šta se zavida na bandu ka onaj down-rigger. E to će bit prava stvar. Sidiš na krmi, piješ pivo a robotić maše umisto tebe. Svako malo daljinskim prominiš program jiganja, tri brza, potez, tri brza, potez... ili jednostavno pritisneš botun za slobodni stil. Inače, bez ovog robotića sve ovo i nema nekog smisla. Tko god iznese vertikalnu kolekciju na sunce i utopi je u more, vidit će da riba i ne skače tako lako. Već prvog dana sudarit će se s zabludom o lakom ribolovu i ribama koje samo njega čekaju. Jedno je gledat filmiće i skupljat opremu, a drugo je lovit. More se odjedamput učini veliko, nepregledno. A jigganje i umara! Povuci, motaj, puštaj, vuci... kad te netko sa strane gleda, reka bi da si puka, da ti je sunce lešalo potrošački mozak. Jedino bi tako moga objasnit te nervozne kretnje, naravno ako i sam nije jigger. Brzo se tu umori, upale se mišići, a zna i ruka zabolit. Postoje veći medicinski termini kao jiggerski lakat, jiggersko rame...e tu, kad se suoči s morem, jigger već postaje jegger. Malo pleše pa malo pije, pa opet malo pleše, pa zapali jednu... sve u nadi da će se negdi doli neka zvir smilovat i zaustavit štap.

Kad (ako) se to napokon dogodi, onda je to vijest. Nijedan ulov bilo kojom drugom ribolovnom tehnikom ne slavi se kao ovaj. Odmah se razmjenjuju informacije, stavljaju se slike na net, šalju se mailovi, zvone mobiteli, slavi se! Nekako mi se pari kao da je i njima samima iznenađenje šta se riba bacila. Tako je i pauk posta trofej. I neka. Baš mi je drago da je tako! Da je kojim slučajem drugačije, da je vertical jigging uspješan kao u onim filmićima, ne bi ostalo ribice u moru. Sve bi ih počupali na forcu od pohlepe.

 

Pa ljudi moji, Jadran nikad nije bija ocean!? U nas je riba uvik malčice pametnija od one u bogatim morima, ako ništa drugo, zbog toga šta je ima puno manje. Naša pari da ima fakultet! Triba, opet u skladu s vrimenom, prominit sklopku u glavi. Triba umisto pogubnih novih tehnika uvest kodeks cathe&relase (ulovi i pusti). Za početak sve ono šta je nedoraslo, ne lovit kad je riba u mrijestu, a poslije ono šta ne

 

 

možete s familijom pojest. To je tehnika za 21 stoljeće. Jedino tako ćemo i pod stare dane ulovit kojeg gofa, zubaca, lubina, kirnju... o tome razmislite! Ne košta ništa, a čini vas boljim ljudima. Lako je danas bit govno od čovika, izazov je bit čovik. Tad možete reć da volite more, u protivnom volite sebe u iživljavanju na moru!

 

Eto, prenio sam vam jedno razmišljanje. Netko će ovo sve odbacit i reć- ma šta ovaj pizdi! Nekome možda ovaj tekst uštedi lipu svotu novaca. Bez obzira, jigging će isfiltrirat svoje poklonike i virujem da će oni lovit, samo neće ni brzo, ni lako kako sada misle. Ja sam svoju školu proša prije petnaestak godina. Zvala se flying lures. Gledao san tipa na televiziji kako se upinje objasnit kako je to najbolja varalica na svitu. Ne vučeš je za sobom, već odlazi sama od tebe. Baš kao i jig. U pozadini je išla slika kako je gutaju smuđevi u nekom bazenu. E da, sličila je na lignju. Kroz glavu mi je prošlo- kad je gutaju smuđevi, šta će tek bit s morskom ribom. Komplet je tada košta oko 100 maraka. Osim jedne maloumne, samoubilački nastrojene pirke, nikad ništa nije ugrizlo! Nedavno sam čisteći opremu bacio netaknut komplet u škovace.

Ima još nešto! Vertical jigging se kosi sa svim što volim u ribolovu. Nervozan je, naporan, pa čak i nekako besmislen. Lovi na tlaku i dosadu. Proba san. Kratko. Nije za mene. Neusporedivo mi je slađe gledat kako mi u zoru s prvom zrakom sunca komarča poteže odmet, čekat fratra i arbuna kančanicom, ući panulom u putanju zubaca, jiggat lignje peškafondom i brojit zvizde. Svejedno, čini mi se da će more uskoro bit puno tipova šta histerično mlate štapovima, ne shvaćajući zašto više ne mogu pronaći svoj mir na moru.

 




 Broj posjeta od 12.04.2011.

pixel
pixelpixelpixel
pixelpixelpixel